G L A S O V I Slobodan Zubanović TRI SONETA SA SELA

IKAROVA KAZNA

Često gledam kako beli
...golub sleće na travu.
...Slično božjoj streli –
...sunovrati se, potom glavu

digne i takne kljunom
...zrnce, oprezno, s nadom:
...uzletaće svakako za njom.
...Stigao je, eto, padom,

u dvorište, (ko u kavez),
...tražeći druga ili, ono,
...za šta mislim da je stih.

U stvari, to je savez
...ničega i nečeg, što, bolno,
...odvaja goluba od svih.


JESENJE SPALJIVANJE

Raj nije šuma, ni njiva,
...ni pokisli, ravni, put
...niz koji se spušta siva
...traka svetla – tanak prut.

Došlo mu vreme da nestane:
...lišće, u korpi, donesi.
...Polomljene grane istresi
...na gomilu; sve da stane

u plamen – kad kresneš
...ne prizivaj ničiji pev.
...(Ne obaziri se na seoski muk.)

Svemiru više doprineseš
...gledajući u iskreni zev:
...zvezdice dok nestaju uz huk.


ODOH PO DRVA

U zimsku noć odoh po drva,
...u staru šupu – ispod oraha.
...Staza puna snežnog praha
...moj naum otkri iz prva.

(U korpu stavih suvo granje,
...potom oblice bukve i bagrema.
...Sekira se caklila – nema.
...Vraćena u pređašnje stanje.)

U mraku čini se – svet zastane.
...Samo istorija nikad da stane.
...Šara ko mraz: više, pa manje.

Isto tako, ognjište ne čeka
...iskustvo plamena – doveka.
...Tinja, sve tanje i tanje.